Selena i Simona su sestre bliznakinje. Rukomet treniraju od 7. razreda osnovne škole. Pre toga su četiri godina igrale Latino američke plesove, nakon toga trenirale su i košarku, ali se klub tada rasturio, pa su upisale rukomet u ŽRK "Pirotu". Sestre Tančić , koje su počele da treniraju rukomet, morale su da rade puno, da treniraju, vežbaju kako bi dostigle nivo na kojem su bile njihove drugarice koje su već trenirale rukomet po nekoliko godina. Već posle godinu dana one su prešle u prvi tim. imale su 16. godina kada je klub zbog finansijske situacije istupio iz prve lige, tako da su od te sezone počele da igraju u prvoj postavi i postale nosioci ekipe. Vratile su "Pirot" u prvu ligu. Simona je već 3. godina kapiten tima i prvi strelac ekipe, a igra na poziciji desnog beka, dok Selena koja se ističe po svojim asistencijama i smirenoscu u igri, igra na poziciji srednjeg beka. ŽRK "Pirot" igra 2. sezonu za redom SUPER B ligu, a inace je to ukupno 3. sezona u toj ligi.
1. Opišite nam vaše prve rukometne korake i recite nam šta za vas predstavlja rukomet?
-- Naši prvi rukometni koraci su bili na Omladinskom stadionu u Pirotu, u drugom timu ŽRK "Pirota". Tada je to još uvek bio betonski teren. Srećom brzo smo prešle na sledeci nivo, odnosno prešle u prvi tim. Tada naš klub nije imao ekipu za takmičenje mladjih selekcija, ili takav vid takmičenja mozda nije ni postojao na jugoistoku Srbije u to vreme. Tih godina najveće iskustvo nam je bilo takmičenje na školskom prvenstvu, gde smo sa 5 godina za redom, počev od 8. razreda, plasirale na državno prvenstvo, a jedne godine smo i osvojile 3. mesto.
2. Da vam se možda nekad desilo da vas sudija pomeša pa da ona nedužna dobije kaznu ili neki sličan detalj ako jeste opišite nam ukratko.
-- Mi smo se par godina bavile i sudjenjem, trenutno smo neaktivne što se toga tiče. Iz iskustva smo shvatile da je jako teško razlikovati igrače na terenu, a još teže ako su to blizanci ili bliznakinje. Nama se nije dešavalo da dobijamo kaznu one druge, ali se dešavalo da golove jedne od nas dve upisu onoj drugoj, baš zato što nas ne razlikuju.
3. Koliko vam je predstavljalo problem to što ste počele da trenirate kasnije od vaših vršnjakinja i koja od vas se tada brže uklopila?
-- Bilo je teško, s obzirom da smo u tom periodu bile i pomalo stidljive. Značilo nam je to što imamo jedna drugu, za podršku, za rad, za kritiku. Često smo i same kod kuće vežbale i ispravljale jedna drugu.
4. Posle kratkog perioda prelazite obe u prvi tim koliko je to vama značilo i da li ste vi Simona mogli da zamislite da ćete za par godina biti kapiten tima, a vaša sestra jedna od najboljih u timu?
-- S obzirom na to koliko smo energije uložile u tom početnom periodu a i dalje nije nam bilo čudno što tako brzo napredujemo. Mislim da smo se za poziciju u timu izborile tako što smo na treninzima uvek davale maksimum, i želele da svakog dana budemo bolje. Motivacije nije manjkalo, tako da nikad nismo, što bi se reklo, “zabušavale”. Baš da cemo biti lideri nismo očekivale. Nije da se nismo nadale. Izgleda da se rad i trud ipak isplate.
5. U dosadašnjoj karijeri se niste razdvajale da li neka od vas dve planira inostranu karijeru i ako DA da li bi pristala da ode sama ili želite zauvek da igrate zajedno?
-- Nismo. Do sada smo uvek igrale zajedno, i uvek za ŽRK "Pirot". Nismo nikada menjale klub, iako smo imale razne ponude, pogotvo tokom studiranja. Medjutim mi smo se opredelile da domaći klub gde su ljudi imali puno razumevanja za naša predavanja i obaveze na fakultetu, i imali puno poverenje u nas da ćemo uvek dolaziti spremne za trening i utakmicu.
Mi smo obe završile elektronski fakultet u Nišu. Selena sada radi kao inženjer u fabrici, a ja radim kao profesor u srednjoj stručnoj skoli. I pored toga rukomet nismo zapostavile, i dalje ozbiljno treniramo. O inostranoj karijeri smo razmišljale do trenutka kada smo se zaposlile. Ali je sve to bilo nekako brzo posle studiranja tako da nismo sebi dale šansu da se oprobamo u nekom drugom klubu. I dalje dobijamo ponude sa strane. Ukoliko se nekad bude pruzila neka izvanredna prilika, u odredjenim okolnostima, mozda se i odlučimo na taj korak.
A što se tiče razdvajanja, mi smo već zreli i samostalni ljudi, tako da bi odvajanje podnele.
6. Koje su ambicije vašeg kluba i koji su vaši planovi za budućnost?
-- Ambicije kluba su opstanak u ligi. Klub nije u sjajnoj finansijskoj situaciji, pa je takmičenje u ovom rangu pravi izazov.
Naravno mi kao igrači uvek imamo ambicije da dostignemo nešto više, i da se takmičimo u rangu kojem pripadamo i koji nam nudi izazove.
7. Koje su vaše najbolje karakteristike?
-- Naše najbolje karakteristike su upornost i istrajnost. Vera, vedar duh, i težnja da svakog novog dana nadmašimo sebe od juče.
8. Recite neku poruku za kraj.
-- Neka to bude: Sve što radite s ljubavlju i sa dovoljno motivacije. Tada uspeh neće izostati!
Zahvaljujemo se Simoni i Seleni Tančić i želimo im puno uspeha u budućnosti!
KONTAKT
Email : rukometnapodrska@gmail.com
Facebook : Rukometna Podrska
Instagram : handballsupport
Kommentare