Mileva Knežević, ima 22 godine. Prve rukometne korake napravila je u rukometnom klubu "Župa" iz Aleksandrovca, a potom je nastavila karijeru u "Radničkom" iz Kragujevca, "Požarevcu" iz Požarevca, a sada već drugu sezonu nastupa za "Zaječar 1949" iz Zaječara.
1. Za koji klub želiš da zaigraš u budućnosti?
-- Kao mala devojčica san mi je svakako bila Crvena Zvezda, ali znamo da se sa nasim odrastanjem menjaju i naši snovi. Sada bih želela da zaigram u nekom od Francuskih klubova.
2. Kako gledaš na svoju dosadašnju karijeru?
-- Na svoju dosadasnju karijeru gledam pre svega, kao na neku životnu lekciju. Jer rukomet je igra koja zahteva mnogo posvećenosti, odricanja, rada, zalaganja. Mogu da kazem da sam zadovoljna svojim dosadasnjim uspehom, pre svega jedan od najvecih mi je naravno Evropsko prvenstvo za juniorsku reprezentaciju koje se odigralo u Valensiji u Spaniji 2015 godine. Igrati za Drzavni tim je nesto najbolje sto vam se moze desiti u zivotu, jer upravo ti branis boje svoje zastave i ponosno nosis grb svoj svoje zemlje! Na tom prvenstvu smo bile 11-te, ali je to jedno veliko iskustvo!
3. Da li si imala problema sa povredama ?
-- Jesam. Imala sam operaciju prednjih ukrštenih ligamenata kolena. Povredila sam se na juniorskom kvalifikacionom turniru za Svetsko prvenstvo u Vrnjackoj banji i to na prvoj utakmici protiv Holandije. Pre povrede sam osećala da sam tada bila najspremnija, najjača, ali izgleda da povrede baš tada i dolaze. Svakako sam iz te povrede izasla jača, snažnija i motivisanija za nastavak karijere i spremna za nove uspehe!
4. Koji je tvoj cilj?
-- Jedan od ciljeva je svakako A selekcija, ali pored toga da zaigram u nekom klubu gde
ću moci dodatno da napredujem i uživam igrajuci rukomet.
5. Poruka trenera koju ćeš uvek pamtiti?
-- Izadji na teren i daj sve od sebe, ako i tada izgubiš, nemaš za čim da žalis, jer znaš da si dala sve od sebe tog trenutka, ostavila si srce na terenu, a kasnije ćes samo više trenirati i raditi na sebi.
6. Šta te motiviše pred meč?
-- Nemam nešto baš posebno da me motoviše, ali svakako par dobrih pesama uvek zna da podigne adrenalin i samopouzdanje. A najveća motivacija je naravno na tribinama, moja porodica i moja mladja sestra Jeca koja takodje igra rukomet.
7. Poruka za kraj?
-- Nikada ne odustajte od vaših snova, makar vam se oni činili nedostižnim, nekada se čuda zaista dešavaju, verujte u njih! Zahvaljujemo se Milevi i želimo joj puno sreće u budućnosti ... #handballsupport !
instagram : mileva.6knezevic