Marijana je rođena 19.08.1996. godine i živi u Beogradu. Rukometom je počela da se bavi u petom razredu osnovne škole, na predlog njenog trenera ujedno i profesora fizičkog vaspitanja Dragana Jovanovića. Trenirala je u ŽRK "Železnik 1963". U početku bila je golman jer je to ona sama zahtevala, a i njen trener se složio sa tim. Branila je za prvi tim, u tadašnjoj drugoj ligi. Međutim klub se spaja sa novim RK "Milenium" gde Marijana nastavlja svoju karijeru. Tada je uglavnom branila za drugu ekipu, gde je dobijala minimalnu minutažu na terenu, jer je ipak tada bila i najmlađi golman. 2012 Marijana je bila proglašena za najboljeg golmana njene generacije. Nažalost klub je finansijski propao tako da je Marijana ostala bez kluba. Na njenu veliku sreću dobija poziv da brani u RK "Junior", takodje je bila najmlađi golman. Zatim prelazi u RK "Voždovac" gde zvanično dobija status golmana. Marija je bila pozvana i da igra za juniorsku reprezentaciju njene generacije tako da se tada plasirala na EP u Valensiji, ali zbog povrede bila je sprečena da bude u sastavu. Tako da isto leto dobija ponudu da brani za ŽRK "Bor" gde počinje da se bavi profesionalno rukometom jer je ŽRK "Bor" tada igrao Super B Ligu. U "Boru" se zadržala 3 sezone i prelazi u ŽRK "Zaječar" gde igra i dan danas.
1. Opišite nam vaš rukometni početak i koji su vaši ciljevi bili na početku karijere?
-- Kao mlađa imala sam želju da se bavim odbojkom, nisam ni očekivala da ću se tako brzo predomisliti i opredeliti za sport u kome sam danas. Najveću zahvalnost pridajem svom prvom treneru Draganu Jovanoviću koji me je pre svega naučio pravim vrednostima ovog sporta i naglasiću da i bez njegove podrške i saveta ne bih stigla ovde gde sam trenutno.
U početku nisam imala neke prevelike ciljeve osim da dam sve od sebe i budem najbolja na svakoj utakmici. I naravno kao i svako dete maštala sam da zaigram za reprezentaciju.
2. U dosta klubova ste imali dosta problema sa minutažom pa recite nam da li vam je to smetalo ili vam je to bio dodatni motiv?
-- Ne bih rekla da sam imala problem sa minutažom, nego da sam vrlo mlada bila u sastavu prvog tima i morala sam da čekam pravu priliku. Za mene ja sam uspeh bio što sam bila pozivana u klubove koju su u tom trenutku imali dobre uslove za rad i želeli da ostvare dobre rezultate. Imala sam sreću da gledam starije golmane ispred sebe i naučim dosta toga. Naravno to je bio dodatni motiv da radim još vrednije. Bila sam svesna svojih godina i mogućnosti, ali strpljenjem, radom i željom došla i do zasluženog.
3. Posle par godina odlazite u ŽRK "Voždovac" i posle dugo vremena stičete status prvog golmana opišite nam ukratko taj period.
-- Taj period sam dugo čekala i znala sam da će doći. Svaki trud se uvek isplati, pored dobre volje, bitno je i da verujemo. Vodim se onim da sve ima svoje razloge, tako da je status "prvog golmana" došao u pravom trenutku.
Pored najveće tatine podrške imala sam ga i od tadašnjeg trenera Luke Petrića i zahvalna sam mu pre svega na ukazanom poverenju. Tada sam i ja krenula da gradim sebe kao ličnost i shvatila koliko je bitno da verujemo u sebe. Od tog trenutka je sve krenulo uzlaznom putanjom.
4. Kako je na vas uticala povreda koja vas je sprecila da nastupate za raprezentaciju?
-- To je bila sitna povreda, ali opet toliko komplikovana, istegnuće prepone. Iskreno bila sam pomalo tužna, ali nisam gubila nadu jer sam znala da moje vreme tek dolazi. Bilo mi je bitno da se oporavim i pripremim za sezonu u novom klubu. Takođe u tim trenucima nije bilo mesta da se izborim za prvu poziciju, pa nisam mnogo ni žalila. Veliki uspeh je i samo biti deo toga.
5. Koje su vaše najbolje karakteristike i koji su vaši planovi za budućnost?
-- O sebi ne volim da mnogo pišem i pričam, ostavljam drugima na procenu, ali ako bih izdvojila nešto, to bi bila upornost, borbenost, istrajnost.
Što se tiče planova budućnosti mislim da sam srpemna da se naredne sezone ostvari neki inostrani angažman u klubu u kojem ću moći da unapredim svoje sposobnosti za postignuće uspeha na velikim scenama. I da samim tim budem bliža reprezentaciju u koji bih volela da budem jedan od ključnih igrača.
6. Recite neku poruku za kraj.
-- Sve se dešava sa nekim razlogom.
Zahvaljujemo se Marijani i želimo joj puno sreće u budućnosti !
KONTAKT
Email : rukometnapodrska@gmail.com
Facebook : Rukometna Podrska
Instagram : handballsupport
Comments