Nešto ukratko o njoj : Ćao, zovem te Katarina Stošić. Imam 22 godine, rodjena sam 03.03.1996. u Beogradu gde sam i odrasla. Trenutno živim u Francuskoj i igram za rukometni klub HAC handball koji je trenutno u drugoj Fracuskoj ligi. Ovo mi je do sada prvi i jedini klub u inostranstvu, gde sam već započela svoju petu godinu.
1. Može li se uporediti rukomet u Srbiji i u inostranstvu ( po kvalitetu)?
Nažalost , razlika u rukometnom kvalitetu u Srbiji i u inostranstvu je jako velika i primećena. Mislim da je tako zato sto u inostranim zemljama, sama zemlja daje mnogo veći znacaj sportu i dosta više ulaze u njega. Sto ga obogaćuje i vremenom postaje sve popularniji, a isto tako i više privlaci mlade generacije.
2. Da li ti je na pocetku bilo tesko da se priviknes na samostalni zivot ?
Nije mi uopšte bilo teško kada sam otišla kod kuće. Verovatno zato sto sam ja to želela i znala sam da nema povratka , jednom kada sam ušla u avion. Bila sam željna upoznavanja novih stvari, novih ljudi. I nekako, Sve je bilo novo i interesantno , a
mislim da mi je to i bilo potrebno. Mala promena uvek dobro dođje.
3. Sa koliko godina si pocela da se bavis rukometom ?
Rukometom sam počela da se bavim sa 7 godina. Pre toga sam trenirala plivanje , ali zbog zdravstvenih razloga sam morala da prestanem. Malo posle toga, Igrom slučajeva na čas fizičkog vaspitanja , došla je jedna gospodja da nam predstavi rukomet i na kraju časa nam je dala papirić , ako budemo zainteresovani. Iskreno nije me toliko provlacilo pa papirić nisam ni pokazala roditeljima. Mama je nedugo zatim pronašla papirić i na kraju se ispostavilo da je trener bio nekadasnji suigrač sa mojim tatom. Odlucili smo da odemo na jedan trening i od tad je sve krenulo.
4.Sta mislis o danasnjim generacijama da li se dovoljno posvecuju sportu --- Iskreno rečeno mislim da se ne posvećuju sportu koliko bi trebalo. Dosle je takvo vreme da su počeli da se jure samo rezultati a da se manje pažnje posvećuje upravo onome čemu je i najpotrebnije, a to je radu i unapredjivanju novih generacija. Da ne bi dosli do te situaciji da se rukomet izgubi potpuno bas upravo zbog toga.
5.Kakav je bio osećaj kad si pozvana u mladu reprezentaciju?
Osecaj koji sam imala kada sam bila pozvana za reprezentaciju je bio neopisiv. Bila sam presrećna,naravno, da nisam verovala šta mi se dešava. Napokon se trud od svih ovih godina isplatio i san ostvario. Jer mislim da svaka osoba kada krene da se bavi nekim sportom bas je to ono o čemu mašta , da predstavlja i igra za svoju zemlju.
6.Da li si ikad sanjala da ćeš zaigrati u inostranstvu?
Dok sam bila mala nisam previse ni razmišljala da li postoji mogućnost da odem u inostranstvo, iskreno rečeno nisam previse ni razmišljala o tome. Rukomet sam trenirala jer sam to volela. To mi je bio najbolji način da izrazim sebe, jer sam osećala da sam dobra u tome bas zato sto sam sve radila sa lakoćom i uživala u tome. Eto mogu da kažem da je to doprinelo mom uspehu u daljoj karijeri. Samo u odredjenom vremenu shvatimo i osetimo da nam treba nešto novo, neki novi izazov, jer sa svakim novim izazovima naučimo nešto novo.
7. U koji klub bi želela da zaigraš u budućnosti?
Moja želja je oduvek bila da zaigram u Mecu, u prvoligaškom francuskom timu. Zato sto sam od malena pratila taj tim sa tatom i stalno sam mu govorila kako su moćno izgledale na terenu sa suknjicama
8.Da li sebe motivišeš pred utakmicu i ako da kako?
Naravno da se motivisem pred svaku utakmicu, jer je to najbitniji deo same utakmice kao i koncentracija. Mene najviše motiviše muzika. Kad je slušam zaboravim na sve i adrenalin pocinje da raste sa ritmom. U nekim trenutcima zamišljam situacije da sam već u igri na terenu, svaki put kad sutnem da dam go, svaki pas bude tačan i svaki kontakt da napravim faul i mogu vam reci da to dosta pomaze
9.Neka kratka poruka za kraj?
I za kraj zelim samo da kažem da bilo šta sto radimo u životu , radimo sa ljubavlju i da uživamo u tome. Jer je život prekratak da bi radili stvari koje nas ne cine srećnim. Iskren osmeh i iskrena sreca cine život mnogo lepšim i lakšim.
Ovim putem zelimo da se zahvalimo Katarini sto nam je izasla u susret i zelimo joj puno srece u buducnosti.
Comments